(123) 456-7890 email@domain.com
Hladno meso se dobro nasolilo da je sve meso bijelo. Slagalo se u kacu tako da šunke i lopatice budu dolje, sa strane nogice i kožice, a onda gore rebrica, krpe i krmenadlini. Nalila se voda da je pokrila meso. Jedan kilogram češnjaka se očistio, stukao sa čekićem i stavio u gazu. Meso je bilo u toj vodi dva tjedna. Razvezala se gaza i pustil’ češnjak po mesu i onda su se stavile daske i kamen gore, to ze zvalo peza.
Do daski se natočila voda, tri do četiri tjedna se meso pacalo, nakon toga se stavilo da se ocijedi, pa na sušenje na najže (tavan). Ložila se grabrovina i bukovina i to suha, ne sirova. Tavan odnosno dimnjak je imal vratašca, koja bi se na dijelu najža, gdi se stavilo sušiti meso, otvorila da se meso dimilo i napravil se propuh da bi meso dobilo lijepu boju. S nožem se probalo, ak’ nije išla sukrvica dobro je. U sušionici se ložio prvi dim borovima za aromu, miris i okus.

KISELJENO ZELJE

Tak se radilo i sa zeljem – sol, biber u zrnu, koruza i komadići dinje (ko je imal). Za sarmu se kocen zdubil i tu se stavila sol. Nekada je svaka kuća i svaki pravi gospodar imal doma svoje kiselo zelje za cijelu zimu. Danas ga već vrlo malo domaćinstava radi kod kuće i u puno manjem obimu/količinama.